Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Na uslovnoj ili bezuslovnoj slobodi
Priča o robiji, erosu i tanatosu
Tabu robijaške smrti i robijaškog samoubistva
Istraga je vođena i povodom samoubistva mladića u susednoj ćeliji. Jedan od njenih pravaca, naravno, ticao se motiva, premda su oni svakom morali biti jasni. Čovek jednostavno nije mogao da izdrži torturu.
(Ona nije morala biti fizička. Dragog Stojadinovića, u vreme pritiska na njega da obedi advokata Subotića za ustaštvo, niko ni takao nije.)
Drugi se bavio zagonetkom konopca. Kako je do njega došao? Hermetički život što ga je vodio nije mu dopuštao dodir sa drugim zatočenicima, pa ni sa nama u najbližem susedstvu. Viđao je jedino stražu. Ergo, samo mu je neko od stražara konopac mogao doturiti.
U toj tački razvoja islednih premisa stvar je najednom postala nadasve ozbiljna, jer dok se kretala samo oko sudbine jednog osuđenika, nije to mogla biti. Svi su ključari II zgrade suspendovani i isleđivani. Ništa se nije ustanovilo.
Neposredne posledice mladićevog „oslobođenja” bile su za II zgradu teške. Pojačana je noćna kontrola, a „pretresi na prepad” vršeni u kraćim intervalima nego do sada. Novi stražari, zaplašeni sudbinom prethodnika, behu bezdušniji i nepoverljiviji nego prvi.
Ako je strah od smrti jedina antropološki pouzdana činjenica koja se u vezi s robijaškom, bez nenaučnog nagađanja, može ustanoviti, legitimno je pitanje zašto se, uprkos tome strahu, ljudi na robiji ubijaju?
Ovde mislimo, pre svega, na samoubistvo kao bekstvo od kazne, kao oslobođenje.
No comments:
Post a Comment