Pogledaj reku
Tamo gde loze plaču, Službeni glasnik 2012, Copyright © Borislav Pekić
POGLEDAJ REKU SVOJU, ANĐELE!
Na reci. Uzak, zeleni dim u obliku atomske pečurke. Rukavci ljubičaste svetlosti. Senke spadaju sa drveća. Rastopljeni sneg liči na žućkast gnoj. Preko, obris nekog kamenog košmara. Tu i tamo, pore sijalica na koži sive polutmine ... Reka ima boju masne nafte. Gusta je. Nepokretna, a ipak teče. Unaokolo niče mrak kao crna trava. Sve nečujno zarasta u korotu .. .
Dugo tulenje udaljenog šlepa. Tuga, samoća, smrt. Sve teče ... Majušni svetlosni odraz kao vodeni cvet. Drhti beličast od zime, rasplinjuje se, odlazi. Odlazimo .. . Kad je čovek pored reke, svet iza njegovih leđa može da nestane, da on ne oseti, a kad se okrene da mu ne bude žao ... Pogledaj reku koja teče, pogledaj dom svoj, anđele! Ne okreći se! Ma šta iza sebe čuo, ne okreći se!
POGLEDAJ REKU SVOJU, ANĐELE!
Na reci. Uzak, zeleni dim u obliku atomske pečurke. Rukavci ljubičaste svetlosti. Senke spadaju sa drveća. Rastopljeni sneg liči na žućkast gnoj. Preko, obris nekog kamenog košmara. Tu i tamo, pore sijalica na koži sive polutmine ... Reka ima boju masne nafte. Gusta je. Nepokretna, a ipak teče. Unaokolo niče mrak kao crna trava. Sve nečujno zarasta u korotu .. .
Dugo tulenje udaljenog šlepa. Tuga, samoća, smrt. Sve teče ... Majušni svetlosni odraz kao vodeni cvet. Drhti beličast od zime, rasplinjuje se, odlazi. Odlazimo .. . Kad je čovek pored reke, svet iza njegovih leđa može da nestane, da on ne oseti, a kad se okrene da mu ne bude žao ... Pogledaj reku koja teče, pogledaj dom svoj, anđele! Ne okreći se! Ma šta iza sebe čuo, ne okreći se!
Comments