MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LXXIII
MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LXXIII
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
ISTORIJA
Stvarno agregatno stanje istorije je gasovito, nalik dimu, koji neprestano menja pojavu, i kad najzad uspemo da ga uočimo, ostavlja na našem saznanju jedva po koju kapljicu istine. A pod takvim uslovima, kakvog smisla ima i najsavesnija istoriografija?
*****
Zbog urođene boljke inteligencije i njene zablude da reč popravlja delo treba se uzdržati od dobronamerne intervencije koja od naše istorije pravi ugodnu bajku za uspavljivanje savesti.
*****
Istoričari su prekopači kanti za đubre, ali nisu oni krivi što su ljudi od istorije napravili kantu za đubre.
*****
Svi smo mi i poraženi i pobednici, i žrtve i krvnici, pioni iste istorije i, ma sa koje strane bili, braća po nevolji. Neka mrtvi sahrane svoje mrtve!
*****
Povremene omaške u našim idejama o prošlosti ne moraju da znače kako je istoriografija kao nauka promašena. Istoriografija je, kao i sve na ovom polovičnom svetu, kompromis. Kompromis između stvarne istorije i ljudske potrebe. Ali takva je i sama istorija. Hibrid.
*****
Dobri istoričari ne smeju nikome da pripadaju. Nikome osim istoriji. ***** Neophodnost izvesnih istorijskih sredstava dokazuju se važnošću ciljeva, koji se njima postižu. Vrednosti tih ciljeva zaključuju se iz bezvrednosti nekih drugih.
*****
U ljudskoj istoriji kao i u pojedinačnoj povesti neka Misao uvek prethodi Činu ili Delu.
*****
Sve je režija. Istoriju režiramo mi. Ali i ona režira nas. Režiramo i jedni druge. Režiramo događaje, jednako kao što oni nas režiraju. I sve je na ovom svetu jedna manje više uspela inscenacija.
*****
Marx je kazao da se istorija ponavlja. Prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa. Izgleda, međutim, da se svaki događaj jednom odigran kao farsa zatim ponavlja kao tragedija.
*****
Tri četvrtine istorije od smaknuća se sastoji, a ona četvrta od intriga kojima se smaknuća pripravljaju. *****
Ljude nije briga za sitne ljude. Takvih ima na milione. Istorija je samo od njih i sačinjena. Sve ostalo – Hitler, Staljin, Mussolini, Napoléon, Neron, Cezar, Aleksandar – samo su naslovi istorijskih poglavlja.
*****
Reference su važne, a ne iskopine i krčazi. Istorija se ne sastoji u kostrenim ogrlicama, okrnjenim vaznama i bedrenim kostimima sačuvanim u lavi, nego u odnosima, koji nisu sačuvani. U životu koji je u međuvremenu spržen.
*****
Istorija je zapravo naša adaptacija, adaptacija vrste, na neizbežnost pojedinačne smrti. Istorija je – prema Hegelu – ostvarivanje slobode putem niza uzastopnih ropstava nužnostima.
*****
Istorija je samo kriminalna priča, snabdevena, da bi se prerušila u nauku, brojnim fusnotama i ibidemima. Sadizam i egzibicionizam u čistom Dijamantu. Paranoje sa referencama na epilepsiju. *****
Napredak u istoriji ne postoji. Napredak u istoriji je nemoguć. Nemoguć uprkos prividu da ga dijalektika, izražena kroz sintetičko prevladavanje protivrečja između teze i antiteze, čini nužnim. Jer ono što sintezom kao kompromis dobijamo, uvek je niži od oblika što smo ga u tezi i antitezi već imali.
Pretpostaviti da u istoriji postoji napredak, osim, eventualno, konstantnog napretka u saznanju da nikakav napredak nije moguć, isto je kao nadati se da ćemo mešanjem dve boje dobiti treću, koja će od obe prvobitne biti bolja.
Kako upokojiti vampira
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
ISTORIJA
Stvarno agregatno stanje istorije je gasovito, nalik dimu, koji neprestano menja pojavu, i kad najzad uspemo da ga uočimo, ostavlja na našem saznanju jedva po koju kapljicu istine. A pod takvim uslovima, kakvog smisla ima i najsavesnija istoriografija?
*****
Zbog urođene boljke inteligencije i njene zablude da reč popravlja delo treba se uzdržati od dobronamerne intervencije koja od naše istorije pravi ugodnu bajku za uspavljivanje savesti.
*****
Istoričari su prekopači kanti za đubre, ali nisu oni krivi što su ljudi od istorije napravili kantu za đubre.
*****
Svi smo mi i poraženi i pobednici, i žrtve i krvnici, pioni iste istorije i, ma sa koje strane bili, braća po nevolji. Neka mrtvi sahrane svoje mrtve!
*****
Povremene omaške u našim idejama o prošlosti ne moraju da znače kako je istoriografija kao nauka promašena. Istoriografija je, kao i sve na ovom polovičnom svetu, kompromis. Kompromis između stvarne istorije i ljudske potrebe. Ali takva je i sama istorija. Hibrid.
*****
Dobri istoričari ne smeju nikome da pripadaju. Nikome osim istoriji. ***** Neophodnost izvesnih istorijskih sredstava dokazuju se važnošću ciljeva, koji se njima postižu. Vrednosti tih ciljeva zaključuju se iz bezvrednosti nekih drugih.
*****
U ljudskoj istoriji kao i u pojedinačnoj povesti neka Misao uvek prethodi Činu ili Delu.
*****
Sve je režija. Istoriju režiramo mi. Ali i ona režira nas. Režiramo i jedni druge. Režiramo događaje, jednako kao što oni nas režiraju. I sve je na ovom svetu jedna manje više uspela inscenacija.
*****
Marx je kazao da se istorija ponavlja. Prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa. Izgleda, međutim, da se svaki događaj jednom odigran kao farsa zatim ponavlja kao tragedija.
*****
Tri četvrtine istorije od smaknuća se sastoji, a ona četvrta od intriga kojima se smaknuća pripravljaju. *****
Ljude nije briga za sitne ljude. Takvih ima na milione. Istorija je samo od njih i sačinjena. Sve ostalo – Hitler, Staljin, Mussolini, Napoléon, Neron, Cezar, Aleksandar – samo su naslovi istorijskih poglavlja.
*****
Reference su važne, a ne iskopine i krčazi. Istorija se ne sastoji u kostrenim ogrlicama, okrnjenim vaznama i bedrenim kostimima sačuvanim u lavi, nego u odnosima, koji nisu sačuvani. U životu koji je u međuvremenu spržen.
*****
Istorija je zapravo naša adaptacija, adaptacija vrste, na neizbežnost pojedinačne smrti. Istorija je – prema Hegelu – ostvarivanje slobode putem niza uzastopnih ropstava nužnostima.
*****
Istorija je samo kriminalna priča, snabdevena, da bi se prerušila u nauku, brojnim fusnotama i ibidemima. Sadizam i egzibicionizam u čistom Dijamantu. Paranoje sa referencama na epilepsiju. *****
Napredak u istoriji ne postoji. Napredak u istoriji je nemoguć. Nemoguć uprkos prividu da ga dijalektika, izražena kroz sintetičko prevladavanje protivrečja između teze i antiteze, čini nužnim. Jer ono što sintezom kao kompromis dobijamo, uvek je niži od oblika što smo ga u tezi i antitezi već imali.
Pretpostaviti da u istoriji postoji napredak, osim, eventualno, konstantnog napretka u saznanju da nikakav napredak nije moguć, isto je kao nadati se da ćemo mešanjem dve boje dobiti treću, koja će od obe prvobitne biti bolja.
Kako upokojiti vampira
Comments