Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Tipologija zatvorskih doušnika i doušnika na slobodi
14. Apsurdni tip
Jedan od najzanimljivijih stoga što ni po kojim moralnim kriterijumima, osim što denuncira, u konfidente ne spada. Rađaju ga naročite apsurdne prilike. Jedna od njih je sovjetska čistka.
Pod istragom, optužen za pripadnost nepostojećoj organizaciji, on će se dugo opirati i pri tom u stanju biti da izdrži znatne muke, sve dok ne shvati da je razuman otpor ludilu uzaludan, pa stoga nerazuman, da je časna borba s beščašćem naivna, pa stoga, paradoksalno nečasna, da je prava u potpomaganju, širenju, razvijanju njegove besmislenosti sve do potpunog apsurda koji će ga najzad samim sobom kompromitovati.
Zato preko noći svoje držanje menja. Izdaje sve i svakog. U toj orgiji denuncijacije jedva ga i islednik može zaustaviti. A i da hoće ne sme, jer će ovaj i njega odati kao zaštitnika neprijatelja naroda, i njega smesta uvesti u vrzino kolo opšte, sveobuhvatne izdaje.
Za članove imaginarne organizacije najčešće bira komunističke funkcionere i poznate bitange društvenog smera, po mogućnosti iz raznih službenih krugova, da bi ludilo hapšenja uveo u još nedotaknute zone javnog života.
S početka oduševljen, islednik najzad dolazi u apsurdan položaj da ga u priznanjima mora kočiti – a to ne sme – jer ako sva prihvati, moraće pohapsiti stanovništvo celog grada, pa onda preći na njegovu okolinu. (Ovaj tip je opisan u knjizi A. Weisberg-Cybulskog Zavera ćutanja.)
U realnom životu i slobode i robije ovi se tipovi retko nalaze u čistom stanju. Njihova je kristalizacija ovde laboratorijska. Životni su primerci prljavi, hoću da kažem – nečiste kakvoće. Najčešće se javljaju u kombinaciji gde jedan tip dominira, a ostali su supsidijarni.
Zato je svaki pokušaj intelektualizacije problema – kakav je ovde izveden – u sukobu sa prostačkom jednostavnošću koja u životu deluje i na slobodi i na robiji.
No comments:
Post a Comment