Sunday, March 22, 2009

Izbor iz dnevnika Z14 deo

Izbor iz dnevnika Borislava Pekića Z14 deo
(Z13 deo Ovde)

POLITIKA, ZLOČIN, INTELIGENCIJA

Pre sudjenja u Nirnbergu, vodji Trećeg Rajha i Nacionalsocijalističke stranke bivaju od strane dr G. M. Gilberta podvrgnuti Testu inteligencije, (nemačkoj verziji američkog Wechler-Bellevue Adult Intelligence Test-a).

Danger and Opportunity

Test se sastoji od 1. Ispitivanja memorije na serijama brojeva progresivne dužine. 2. Aritmetike rastuće težine. 3. Pitanja zdravog razuma. 4. Konceptualnih formacija na osnovu pojmovnih sličnosti.

5. Probe u supstituciji kodova. 6. Komponovanje poznatih predmeta. 7. Menjanja dizajna obojenim kockama.

Ispitanici su Šaht, Sajs-Inkvart, Gering, Denic, fon Papen, Reder, Frank, Friče, fon Širah, fon Ribentrop, Kajtel, Šper, Jodl, Rozenberg, fon Nojrat, Funk, Frik, Hes, Saukel, Kaltenbruner i Štrajher.

Za ovaj Test, QI (Kvocijent inteligencije) od 90 do 110 poena smatra se oznakom “prosečne inteligencije”. Prosečno inteligentnim se pokazao samo Štrajher (QI 106).

Svi su ostali bili natprosečno inteligentni, sa Šahtom (QI 143), Sajs-Inkvartom (QI 141), Geringom (QI 138), i Denicom (QI 138) na vrhu, odnosno, prilično daleko od ikakve prosečne pameti.

Toliko o teoriji da su visoka inteligencija i kriminalna narav inkompatibilni, i da je glupost glavni rasadnik zločina u svetu.

Ako je to tačno u sirotinjskom, obespravljenom delu industrijskog grada, u istoriji svakako nije. Njene najveće nesreće zahvaljujemo najinteligentnijima medju nama. Prosečnost i glupost su tek – alatke.
(DNEVNIK, 1958.)

MAJMUN, KAVEZ, BANANE ILI ŠTA JE MORAL AKO JE ČOVEK GLADAN

Hoće li majmun razbijati šipke kaveza da u njega udje? Čini se da neće ni pod kakvim uslovima. Pa ipak, ima jedan zbog kojeg hoće. Zbog kojeg mora. Ako u tom kavezu leže njegove jedine banane. Razbiće šipke i ući. Inače mu ostaje da crkne od gladi.

Majmun sam ja, kavez je društvo (Svet-Jaje, Red Marsela Arlena), a banane – uspeh. A na pitanje: “Šta je moral, ako je čovek gladan”, odgovoriće priča.

Učestvovao sam na anonimnom konkursu za filmske sinopsise “Lovćen filma” iz Budve i dobio dve nagrade za radove “Gubavac” (priču o čoveku “zaraženom” radioaktivnošću koji umire na groblju radioaktivnih otpadaka),

i “Odavde do Ararata” (priču o grupi ljudi koji posle bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. Beže jednim kamionom na more).

Novčano su, bar za mene i Lj., nagrade enormne. Svaka je više puta veća od njene mesečne plate. I to je u redu. Nije, medjutim, u redu to da se iz pozlaćene taštine ulazi u kavez, koji se do sada, s pravom ili ne, uspešno zaobilazio.

Očevidno, kraj je to jednog morala, al ii poslednja epizoda jedne lažne, veštačke slobode.

Led je krenuo, gospodo porotnici! U vodu se skočilo! Sad treba istrajno mahati rukama i nastojati da se ne potone pre nego što se negde stigne. Samo – gde stići?
(DNEVNIK, 1958.)

O TESNIM DOKTRINAMA I NJIHOVIM DOGMAMA

Doktrine su kao rukavice: što su tešnje, lepše stoje i bolje izgledaju …
(DNEVNIK, 1958?)

3. MAJ 1959.

Danas, u 14 časova posle podne, rodila mi se ćerka.

Srećan sam, ali se bojim.

Ukoliko više stvaramo, sve manje smo slobodni.
(DNEVNIK, 3. maj 1959.)

3 comments:

Anonymous said...

"Toliko o teoriji da su visoka inteligencija i kriminalna narav inkompatibilni, i da je glupost glavni rasadnik zločina u svetu.

Ako je to tačno u sirotinjskom, obespravljenom delu industrijskog grada, u istoriji svakako nije. Njene najveće nesreće zahvaljujemo najinteligentnijima medju nama."

Ovo se vidi u ovoj ekonomskoj krizi. Ako cujete neku potpuno suludu ideju, suprotnu elemtarnom zdravom razumu i koja bi cele drzave mogla da dovede u opasnost, velike su sanse da iza nje stoji neko sa doktoratom, ako ne i Nobelovom nagradom (zapravo, iza nje verovatno stoji Paul Krugman). Sto vise mislim o tome, to mi se vise cini da je osnovna funkcija obrazovanja da coveka zastiti od ludosti kojim ga neprestano zasipaju drugi "obrazovani" ljudi.

Ljiljana said...

Na zalost obrazovanje ne garantuje moral. A obrazovanje je veoma sirok pojam. Nije svaki covek koji zavrsi fakultet i obrazovan. Niti skola garantuje pamet.
Srdacan pozdrav.

Игор М. Ђурић said...

Образовање не гарантује морал, као што ни морал не гарантује доброту. Ни једно од наведенога, наравно, не гарантује уметност. Гарант је само геније онога који уметност ствара. Поимање уметничког је оно што разликује људе а не интелигенција, образовање или морал.
Пекић је негде написао:
''Никада нисам подносио уображене и егоцентричне људе типа оног дрипца Црњанског (реч дрипац пишем ведре душе и чиста срца) који доказује да величина једног писца не мора стајати у управној сразмери са његовим карактером''.