Život na ledu L 253 deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
Sreda, 9. novembar 1983. godina
Žene u mojim romanima
Premise za
odgovor na Bratićevo pitanje broj 2.
„Zašto su Vam
ženski likovi gotovo uvek potisnuta, ismejana bića, što doduše nalazimo i u
srpskoj mitologiji?“
Odgovor.
Neshvaćeni od svoje „literarne“ sredine, pa i mene, to da. Umetnički ponekad
nedovršene i shematične, to da. Ponešto tangentne na fabulu, i to da. I uopšte
zanemarene u kontekstu mojih romana, možda. Ali Bratiću nipošto ismejane.
Uzmite
Tomaniju iz Runa. Ta ona je
temeljnija i jača od svih Simeona; tamo gde su oni načelo promene, ona je
princip stalnosti; gde su oni fantazija, ona je razum; Gde su oni zlo, ona je
dobro; gde su oni vazduh, ona je Majka Zemlja.
Ako od nečega
trpim, to nije nipošto neka muška srpska mitologija, već možda neshvatanje žene
kao bića uprkos mom trudu. Inače bih već možda i ja stvorio veliku ženu kao što
je Dragoslavljeva Petrija.
No comments:
Post a Comment