Život na ledu L113 deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
Utorak, 14. juni 1983. godine.
San kao život
Ja toliko
redovno, toliko intenzivno, dinamično, interesantno sanjam. Ja prolazim noću
kroz snove koji traju cele noći, koji se nastavljaju, koji se razvijaju kao
priče, da meni svako ustajanje ujutru liči zapravo na leganje u krevet, odnosno
na početak pravog sna.
Stoga nije
čudno što sam ujutru umoran onako kao što su drugi ljudi umorni od teškog rada
i napornih doživljaja preko dana, jer meni treba izvesno vreme, do duše ne dugo
da moja prava priroda, moja priroda čoveka od jutra, od zore, dođe do izražaja,
da umor nestane i da ja ponovno počnem da živim.
No ono što se
meni događa u tom dnevnom životu, u tom drugom životu, kako bih ga ja nazvao,
trivijalno je, neuzbudljivo, sporo, a počesto i suvišno u odnosu na onaj pravi
život koji mi se događa u snu, kojim živim u snu, i stoga ja nisam siguran u
stvari kada sam budan, a kada spavam.
No comments:
Post a Comment