CRNOBERZIJANCI XXII deo, TAMO GDE LOZE PLAČU

CRNOBERZIJANCI XXII deo, TAMO GDE LOZE PLAČU

Službeni glasnik 2015, Copyright © Borislav Pekić

“CRNOBERZIJANCI” ILI KAKO SAM

DOZNAO DA JE GRAĐANSKI STALEŽ NAPALA PLESAN , XXII deo

Onaj ko iz tih upoređeinja ne bi izvukao neke zaključke o vrsti života kojom smo mi živeli u martu 1944. i one s kojom žive Englezi marta ove godiine bili bi idioti. Većina pisaea, koje poznajem, za njih uostalom i ne piše.

Šta dakle razlikuje “An die Bevölkerung Belgrads” (br. 1) kao dokument od dokumenta: naslova “Regulisanje čupanja tekstilnog materijala” (br. 3) oglasa “Zeca za priplod jeftino” (br. 16) ili “Trebaju mi veliki koferi smesta” (br. 11)?

Od naslova “Regulisanje čupanja tekstilnog materijala” — savršeno ništa. Ko otvori Novo vreme od 22. marta, u prvoj rubrici sleva treće strane naći će ovaj naslov.

Od oglasa “Zeca za priplod jeftino” — ponešto. Oglas koji je izišao 20. marta, glasi doslovno: “Zečeve za priplod prodajem”.

Od oglasa “Trebaju mi koferi smesta” —sve. Toga oglasa, naime, uopšte nema u Novom vremenu.

A to nas uvodi u temu oblika simbioze dokumenta i umetničke proze i pitanja da li je i, ako jeste, do koje mere dopušteno modifikovan je dokumenta u cilju njegovog prirodnijeg urastanja u romanesknu građu ili n'jegovog 'što boljeg doprinoisa izražajnoj moći dela.

Sa “Regulisanjem čupanja tekstilnog materijala” u tom smislu očigledno nećemo imati muke. To je čist prepis. Dakle dokument. (Šta to “čupanje” znači, pojma nemam. Prema tekstu naredbe objiavljene u Službenim novinama od 10. marta 1944, reč je o nekom zanatskom, možda i manufakturnom postupku u preradi tekstilnih sirovina. 

Naslov sam odabrao jer je zvučao jadno, primitivno, okupacijski. U međuvremenu sam obećao sebi da ću se o njegovom značenju prvom prilikom obavestiti.)

Što se tiče oglasa u kome se “zečevi” pretvaraju u “zeca”, modifikacija je izvršena — u duhu okupacijske kupoprodajne tradicije — da bi se istakla naša materijalna beda. A ona je bila tolika da bi i još besmislenije oglašavanje imalo dokumentaran karakter. (Ne vidim, naime, nikakvog smisla u tome da se posle katastrofalnc zime od 1942/1943. “jedan muški crni iberciger” oglašava kao nešto što “može biti i zimski kaput”.)

Izmišljeni oglas “Trebaju mi veliki koferi smesta” je simbolično sažimanje stanja na beogradskom tržištu i duševnog raspoloženja dela građanske klase. 

Na oba polja tendencija je recesivna. Uočljiv porast ponude nekretnina, od kuća do nameštaja — samo delimično izazvan strahom od eventualnog bombardovanja, jer je pre Uskrsa većini obožavalaca Saveznika ono bilo prosto nezamislivo —

 i jednako uočljiv porast tražnje zlata i dragog kamenja, vrednosti pogodnih za skrivanje i prenošenje, a otpornih prema devalvatorskim tendencijama opšte krize, karakteriše beogradsko tržište, uprkos dirigovanom optimizmu i poverenju u dirigovanu privredu gospodina Lermana sa “Belgrader Volkswirtschaftliche Rundschau” (br. 44), kao uznemireno, nesigurno, depresivno. 

Da je radio pouzdan barometar Berze, konstantan pad akcija nagoveštavao bi blisku krizu poverenja i krah. Što se tiče “duševnog raspoloženja Beograđana”, pisane i nepisane uspomene iz tog perioda govore o paničnom strahu od Rusa i partizana u krugovima tzv. kolaboracionista i o njihovim pripremama za povlačenje na zapad. 

Obe su komponente logično proizvele oglas u kome se traže veliki koferi za jedan dalek put. Ubeđen sam da je on, iako izmišljen, sasvim u duhu okupacijske istorije.

Ono što je pod piitanjem, jeste datiranje oglasa. Ako je mart 1944. karakterističan za “bežanijsko” stanje tržišta, onda se to u mnogo ozbiljniijoj meri može reći za maj, juli, septembar. Ali mart nije karakteristčan za “bežanijsko” raspoloženje izvesnih Beograđana. 

Rusi su još na Bugu i Dnjestru, na italijanskom frontu Netunski mostobran još nije proširen i kod Monite Kasina još uvek se vode krvave borbe, invazije nema na vidiku, a infiltracija partizana iz Bosne još nije uzela zabrinjavajuće razmere. Opasnost nije imanentna, nade ima i oglasu nije mesto. Njegov pravi datum je bilo gde između avgusta i oktobra. 

U konačnoj verziji hronike deo odlomka, koji se bavi analizom tržišta, biće pomeren za nekoliko meseci unapred i većina oglasa će verovatno biti izmenjena.

Ukratko, svi oglasi i naslovi, ako ne po sadržini, po duhu su dokumentarni. Količina istorije u njima nije manja od one u “An die Bevölkerung Belgrads”.