Thursday, May 17, 2018

ODLOMCI DNEVNIKA, DEO CCLLLXXXV

ODLOMCI DNEVNIKA, DEO CCLLLXXXV 

Copyright © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić

 Sreda, 9. novembar 1983. godina.
Priča koja nije završena nema značenja. 

 Neke premise za odgovor na 22. Bratićevo pitanje koje glasi:

 „Vi i Mirko Kovač objavljujći tekstove u časopisu ’Književnost’ stvorili ste jedan nov rod u književnosti – dnevnik. U prošlosti dnevničke zabeleške gotovo kod svih pisaca imale su najčešće funkciju intimnih, svakodnevnih, zapažanja.

 Vi ste nešto bitno u formi i u izrazu dnevnika promenili. Napravili ste od dnevnika prozu. I sami ste u prvom tekstu rekli da niste odoleli iskušenju da ga naročitom selekcijom formirate kao „priču“ koja nešto znači. Šta ta priča znači?“

Moj odgovor bi se mogao kretati u ovom pravcu. Ta „priča“ još nije završena, ja još ne znam šta ona znači. To je jedina od mojih priča čiji kraj nije unapred definisan, dakle definisan od početka. Ona se i priča da bi se na kraju tek shvatila. Zato sam i onaj sumarni izvod, izašao u „Književnosti“, konstruisao u nadi da će naročita selekcija obezbediti mu i neko značenje.

Uspeo sam jedino utoliko što je postalo jasno da moja priča još nije našla svoju poentu, a bez nje značenja nema. Fabula joj se menja, ona luta, ona još traži vlastitu svrhu, kraj koji bi je opravdao i učinio vrednom pričanja, odnosno življenja.

Za Mirka ste možda u pravu. Pogotovo ako imate u vidu književno transponovanje uspomena tipa neuporedivog odlomka „Voda se popela do grla“. To je barem kod nas nešto novo. Moji su dnevnici, međutim, klasični. U objavljenim izvodima mestimično se približujem Mirkovoj formuli jedino blagodareći selekciji. Štampani u celini otkrili bi oni pseudoliterarni karakter. aristotle-homer
Čak i ako bi se kazalo da su dobro pisani, to još uvek ne bi bila literatura. Pogotovo to važi za dnevnike poslednjih godina koji nisu pisani nego snimani. Oni su programski antiknjiževni u dva smisla. Izražavaju moja raspoloženja, moje ideje, moje deskripcije stvarnosti, to – da.

Ali, i to je bitno, izražavaju ih neposredno, usmeno-ispovedno, što znači bez stilizirajućeg posredstva pera i tzv. suspendovanog, kontrolisanog razmišljanja koje obično prati svest da će taj dnevnik biti čitan. Dakle moj napor je upravo obrnut Vašoj pretpostavci. Ne želim da budem ni mudar, ni interesantan, ni originalan, ni razumljiv, ni literaran. Želim jedino da budem iskren.

No comments: