Copyright © 2009 ovog izdanja Zavod za udžbenike, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Dnevnik, nedelja, 27. februar 1983. godine.
„Umetnost i stvarnost” (Beleška za esej nastavak)
Pokušajmo sada ovaj mit da prevedemo u temu našega eseja.
Uzmimo da Iksion simbolizira umetnost, da Zevs simbolizuje vlast, odnosno partiju, Hera umetničke slobode u koje je Iksion, odnosno u koje je umetnost zaljubljena.
Nefela u stvari da predstavlja privid umetničkih sloboda koje će se umetnosti dopustiti, a prvi Kentaur – umetničko delo, čudovište, nakazu, stvoreno u spoju umetnosti i lažnih umetničkih sloboda.
Umetnost se zaljubila u umetničke slobode i vlast je shvatila da je mora naučiti pameti ili privesti onom shvatanju umetničke slobode koja njoj odgovara.
Vlast je stvorila privid umetničke slobode i ponudila umetnosti mesto Here – Nefelu, umesto stvarnosti – privid.
Umetnost je nasela, umesto toga spava sa prividom slobode i počinje da rađa čudovišta.
Prvo čudovište, prvi Kentaur svojom lažnošću oplođava druge Kentaure, druga loša i nakazna umetnička dela i tako dobijamo jednu dimorfnu umetnost koja odgovara alogo humanom stanju kod Kentaura.
Što se tiče Nefele koja je rođena kao privid umetničke slobode, ona kao nagradu dobija pravi život.
Ona počinje da zamenjuje pravu slobodu i da živi u umetnosti kao prava umetnička sloboda.
Ova paralela pokazuje zapravo kakvo je stanje umetnosti danas. Isto onakvo kao što je stanje Iksionovo koji, kažnjen i zapaljen gori na nebu, dok se dole Nefela plodi, dok dole Nefela rađa umetničku nedonoščad.
No comments:
Post a Comment