Copyright © 2009 ovog izdanja Zavod za udžbenike, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Dnevnik, nedelja, 27. februar 1983. godine.
„Umetnost i stvarnost” (Beleška za esej nastavak)
Pada mi na pamet jedan mit grčki koji mogu da upotrebim da bi u tome eseju ilustrovao stanje stvari. Sam mit u mojoj interpretaciji pročitaću iz Zlatnog runa, tom III, sa strane 20, 21. Tu se kaže:
„(...) Iksion je bio prvosveštenik Hrasta, imao je imelu umesto uda, a umesto desne ruke, u ramenom zglobu uglavljen grom, čijom je munjom vladao zemaljskim vatrama. Bio je pritvoran, lakom, u plotskoj ljubavi nezasit. Najzad se i u olimpijsku Heru zagledao.
Zevs odluči da ga privede pameti. Posla mu u ložnicu Nefelu, oblak s Herinim likom. Iksion s Nefelom provede blaženu noć, te joj, pokazavši se nenadmašnim muškarcem, pet puta kumulonimbusno telo natera na sevanje i potmulu tutnjavu.
U međuvremenu, čuveni balkanski ljubavnik nije primetio nikakvu značajnu razliku između boginje i kišnog oblaka, ispunjenog parom i elektricitetom. Uvređena Hera ni prstom ne maknu da trapavog hrastovog obožavatelja spase. Zevsovi ga vetrovi zavezaše u krug i, potpaljenog suncem, pustiše ga da se, poput gorećeg točka, kotrlja mediteranskim morem.
Premda provizorijum skrpljen za jednu noć, tek gruba šala Olimpa, utvara, fazma, Nefela je, kao nagradu za uspešno imitiranje ljubavi, dobila zemaljski život, rađajući devet meseci kasnije Iksionovog nezakonitog sina – čudovište Kentaura.
Nasledivši očevu grabljivost, pohotljivost i zloćudnost, bastard Kentaur je u najkraćem mogućem roku oplodio sve domaće kobile, ne štedeći ni sakagične, i tako bezmalo manufakturno, proizveo dimorfnu rasu alogo humanih stvorenja,
čiji se gornji, ljudski deo bavio trgovačkim špekulacijama i sticanjem zemaljskog blaga, a donji, životinjski, produkcijom testamentarnih naslednika Firme i njenim transportom sa pazara na pazar. (...)“
No comments:
Post a Comment