ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Subota, 14. septembar 1956.
Božanska moć = perut. Božanske su moći nalik na perut. Čovek se ne peruta ako miruje.
Društvena egzistencija i uživljavanje. Mi obično nismo ono što obavljamo, nismo istovetni sa svojom društvenom egzistencijom.
Misim da nema ljubavnika, genija, pustolova, asketa, ubica, da nema heroja, vojskovođa, zaverenika, makroa i filatelista; ne postoji tako nešto kao lekar, državnik, pisac, policajac, postoje samo ljudi koji obavljaju jedan deo ljubavi (kao mašinovođa na nekim stroju) koji izvršuju deo saznanja, posluju oko mučenja tela, ubiju, odgovaraju jednom disonantnom trenutku hrabrosti, predvode čete, prisutni su u nekoj zaveri, u podvođenju žena (takođe samo prisutni) skupljaju marke, najzad.
Čovek nije lekar po sebi, on se samo bolje ili gore uživljava u lečenje. Ni državnik to nije, on samo na ovaj ili onaj način izvršava upravljanje državom. Mi smo stvarno slobodni od svojih funkcija.
Malo okrutnosti začinjava istoriju.
Treba voditi računa samo o osnovnim stanjima duše: bolu, očaju, strasti, (vedrina je kultivisana ravnodušnost). Što se tiče teskobe ona je doista sluzavo ogavno stanje.
No comments:
Post a Comment