Dnevnik Borislava Pekića 7. februar 1956.
Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić
ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
7. februar 1956.
Pripovetka „Kameni vodopad“. Da sam je, bez obzira na njenu ideju po sebi i na njeno dešavanje po sebi, napisao protivu međuprostora svojih, protivu sebe kao sume nekakvih odvratno distinktnih momenata koji uzalud čeznu za kontunuitetom, protivu svojih sopstvenih, nikakvim logičkim tamponima nezapušenih pora - meni je sasvim jasno!
Doduše ne tvrdim da sam očekivao čudesno uspostavljanje nečega što je već, tako čudesno protiv, uspostavljeno: ma koliko sipao reči u svoje majušne praznine, nikad ih neću ispuniti ničim drugim do sve glasnijom, sve manijakalnijom žudnjom. Matematička konstrukcija pripovetke znači uzmak. Matematika je slamka mog davljenja!
Kako se čovek moćan oseća u jednom geometrijskom krugu, kakvu mu nadnaravnu snagu daju mirne i bezuslovne dijagonale jednog kvadrata; kako prezire matematsko beskonačno, mereći njegove odnose, njegove, bez straha po svoju religiju - mistične razvijenosti, tamo gde ga vulgarno ljudski beskonačno trza iz sanja i naterije u paniku!
Oduzeta nam je religija i sa njom sigurnost u svoju sopstvenu svrhu; jedna željezna konstrukcija nepojamno je iz mene izvučena, i ja sam spao mlohavo: šta sam ja bez željezne kičme? Svaki manijak može da sagradi svet; ja ne mogu ni da ga srušim. Doduše ovo poslednje ne može ni manijak (...)
ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
7. februar 1956.
Pripovetka „Kameni vodopad“. Da sam je, bez obzira na njenu ideju po sebi i na njeno dešavanje po sebi, napisao protivu međuprostora svojih, protivu sebe kao sume nekakvih odvratno distinktnih momenata koji uzalud čeznu za kontunuitetom, protivu svojih sopstvenih, nikakvim logičkim tamponima nezapušenih pora - meni je sasvim jasno!
Doduše ne tvrdim da sam očekivao čudesno uspostavljanje nečega što je već, tako čudesno protiv, uspostavljeno: ma koliko sipao reči u svoje majušne praznine, nikad ih neću ispuniti ničim drugim do sve glasnijom, sve manijakalnijom žudnjom. Matematička konstrukcija pripovetke znači uzmak. Matematika je slamka mog davljenja!
Kako se čovek moćan oseća u jednom geometrijskom krugu, kakvu mu nadnaravnu snagu daju mirne i bezuslovne dijagonale jednog kvadrata; kako prezire matematsko beskonačno, mereći njegove odnose, njegove, bez straha po svoju religiju - mistične razvijenosti, tamo gde ga vulgarno ljudski beskonačno trza iz sanja i naterije u paniku!Oduzeta nam je religija i sa njom sigurnost u svoju sopstvenu svrhu; jedna željezna konstrukcija nepojamno je iz mene izvučena, i ja sam spao mlohavo: šta sam ja bez željezne kičme? Svaki manijak može da sagradi svet; ja ne mogu ni da ga srušim. Doduše ovo poslednje ne može ni manijak (...)
Comments
Jelena Mihailovic
baš mi je drago da uživate u Pekićevim dnevnicima. Ima za svakoga po nešto. I ja uživam da ih čitam po ko zna koji put i uvek nađem nešto što odgovara mom trenutnom raspoloženju.
Najsrdačniji pozdravi.