Crnoberzijanci XXXVI deo

Tamo gde loze plaču, Službeni glasnik 2012, Copyright © Borislav Pekić

„CRNOBERZIJANCI” ILI KAKO SAM
DOZNAO DA JE GRAĐANSKI STALEŽ NAPALA PLESAN (XXXVI deo)

Primeri modifikacija:
Prozni odlomak br. 39, Teodor kaže: “Evo nje gde i danas POD TAKOREKUĆ KOSOVSKIM USLOVIMA, plemenitom krvlju i žuljevitim rukama obnavlja domovinu.” U članku “Ratno slepilo” piše: “Evo nje gde i danas radi, stvara, obnavlja i spasava domovinu krvlju i žuljevitim rukama.”

Prozni odlomak br. 39, Teodor ikaže: “Omladina srpska POPUT MITSKOG LEONIDE čeka svoj suđeni čas da se uhvati u kostac sa komunističkom nemani...” U članku “Ratno slepilo” piše: “Omladina srpska čeka svoj suđeni čas da se uhvati u koštac sa komunističkom nemani...”



(Promeni u prvom primeru razlog je potreba da se jedna, i inače klišetirana, patriodska misao još više podvuče pozivanjem na Kosovo.

Nacionalisti su presudnu bitku sa partizanima, odnosno “komunističkom nemani”, kako su ih nazivali, tretirali u svojoj propagandi kao bitku kosovskog značaja za srpstvo. Termin je, međutim, bio ominozan. Propagandisti su gubili iz vida da je Kosovska bitka izgubljena.


Promena u drugom primeru, poređenje srpske omladine sa mitskim Leonidom, dozvolila je ironičnu upadicu prof. Njegovana, po kojoj mitski nije Leonida —kojii je postojao — nego naša omladina.)
Prozni odlomak br. 40, Teodor kaže: “...

Potrebno je istrebiti današnje društvo od INTELEKTUALNIH parazita I TROVAČA koji čekaju boljševički raj ili veruju u njegovo milosrđe.” U članku “Ratno slepilo” piše: “... potrebno je istrebiti današnje društvo od onih parazita koji čekaju boljševički raj ili veruju u boljševičko milosrđe”.

(Teodorova aluzija na “deo građanskog staleža koji je napala plesan”, postao je dodatkom intelektualnih uz reč “parazita” i mračnog termina trovača aluzija na sabesednike, naročito na Aleksandrovog dedu. Bez modifikacije, pretnja bi bila isuviše uopštena.)

Prozni odlomak br. 44. Deda citira privrednog komentatora Lermana: “... blagodareći planskom radu i mudrom dirigovanju, srpska je privreda za tri ratne godine postigla NEČUVENE uspehe. Naša industrija je već danas,

POLOVINOM XX VEKA, premda naravno još uvek u skromnom obimu, sposobna da našem seljaku stavi na raspolaganje gvozdeni plug...” Lerman je, zapravo, rekao: “Uspesi postignuti planskim radom i dirigovanjem.

Srpska industrija je već danas u stanju da seljaku, mada još uvek u skromnom obimu, stavi na raspolaganje poljoprivredne mašine, naročito gvozdene plugove. (Verodostojniji izvori od nemačkog komentatora, obožavatelja dirigovane privrede, pokazuju da su plugovi bili jedine “mašine” stavljene na raspolaganje seljaku. Ne mogu odoleti da ne istaknem Lermanovu sasvim gospodsku indiferentnost prema logici.

U istom članku kaže: “Pri ocenjivanju uspeha preduzetih mera, ne sme se prevideti da je svaka vrsta dirigovane privrede uz pomoć državnih organa potpuno u oprečnosti sa mentalitetom srpskog naroda.” A zatim: “Na osnovu iskustva iz prošle tri godine, pokazalo se da se sa uspehom može izvesti dirigovanje privrede.” Uostalom, možda u ovim izjavama ima manje nelogičnosti, a više delikatnog ukazivanja na izvesne metode kojim se srpski temperament prilagođavao novom stanju stvari.)

Prozni odlomak br. 45, Teodor kaže: “Loši primeri pruženi iz JUDEOPLUTOKRATSKOG inostranstva porazno su, izgleda, delovali na izvesne domaće mediokritete.” U članku “Ratno slepilo” piše: “Loši primeri pruženi iz inostranstva porazno su delovali na neke mediokritete u zemlji.” (Promena je minimalna. Izraz “judeoplutokratski” je najčešće korišćen za opisivanje zapadnih demokratija.)
*