Thursday, July 12, 2012

Crnoberzijanci XXXII deo

Tamo gde loze plaču, Službeni glasnik 2012, Copyright © Borislav Pekić

„CRNOBERZIJANCI” ILI KAKO SAM
DOZNAO DA JE GRAĐANSKI STALEŽ NAPALA PLESAN (XXXII deo)

Što se tiče oglasa u kome se “zečevi” pretvaraju u “zeca”, modifikacija je izvršena — u duhu okupacijske kupoprodajne tradicije — da bi se istakla naša materijalna beda. A ona je bila tolika da bi i još besmislenije oglašavanje imalo dokumentaran karakter. (Ne vidim, naime, nikakvog smisla u tome da se posle katastrofalnc zime od 1942/1943. “jedan muški crni iberciger” oglašava kao nešto što “može biti i zimski kaput”.)
man-dog
Izmišljeni oglas “Trebaju mi veliki koferi smesta” je simbolično sažimanje stanja na beogradskom tržištu i duševnog raspoloženja dela građanske klase.

Na oba polja tendencija je recesivna.


Uočljiv porast ponude nekretnina, od kuća do nameštaja — samo delimično izazvan strahom od eventualnog bombardovanja, jer je pre Uskrsa većini obožavalaca Saveznika ono bilo prosto nezamislivo — i jednako uočljiv porast tražnje zlata i dragog kamenja, vrednosti pogodnih za skrivanje i prenošenje, a otpornih prema devalvatorskim tendencijama opšte krize, karakteriše beogradsko tržište, uprkos dirigovanom optimizmu i poverenju u dirigovanu privredu

gospodina Lermana sa “Belgrader Volkswirtschaftliche Rundschau” (br. 44), kao uznemireno, nesigurno, depresivno. Da je radio pouzdan barometar Berze, konstantan pad akcija nagoveštavao bi blisku krizu poverenja i krah.

Što se tiče “duševnog raspoloženja Beograđana”, pisane i nepisane uspomene iz tog perioda govore o paničnom strahu od Rusa i partizana u krugovima tzv. kolaboracionista i o njihovim pripremama za povlačenje na zapad. Obe su komponente logično proizvele oglas u kome se traže veliki koferi za jedan dalek put. Ubeđen sam da je on, iako izmišljen, sasvim u duhu okupacijske istorije.

Ono što je pod piitanjem, jeste datiranje oglasa. Ako je mart 1944. karakterističan za “bežanijsko” stanje tržišta, onda se to u mnogo ozbiljniijoj meri može reći za maj, juli, septembar. Ali mart nije karakteristčan za “bežanijsko” raspoloženje izvesnih Beograđana.

Rusi su još na Bugu i Dnjestru, na italijanskom frontu Netunski mostobran još nije proširen i kod Monite Kasina još uvek se vode krvave borbe, invazije nema na vidiku, a infiltracija partizana iz Bosne još nije uzela zabrinjavajuće razmere. Opasnost nije imanentna, nade ima i oglasu nije mesto. Njegov pravi datum je bilo gde između avgusta i oktobra.

U konačnoj verziji hronike deo odlomka, koji se bavi analizom tržišta, biće pomeren za nekoliko meseci unapred i većina oglasa će verovatno biti izmenjena.
Ukratko, svi oglasi i naslovi, ako ne po sadržini, po duhu su dokumentarni. Količina istorije u njima nije manja od one u “An die Bevölkerung Belgrads”.

*

No comments: