Thursday, May 17, 2012

Graditelji V deo

Tamo gde loze plaču, Službeni glasnik 2012, Copyright © Borislav Pekić

GRADITELJI (V deo)
(Predgovor za jedan nedovršen roman)

Kao i svakad u ovoj istoriji obilatoj nepredviđenostima, okolnosti su se postarale da u stranu gurnu moj naivni raspored. 20. oktobra 1968. godine – grozim se neopozivih reči koje ću morati da ispišem, kao da njima tek pristupam već učinjenom nepopravljivom činu, ili da ga dokumentarnom preciznošću odobravam, oturam od sebe i preseljavam u prošlost odakle od njega više neću dobijati uznemirujuće signale – 20. oktobra 1968. godine, između jedanaest i dvanaest časova noću, Isidor Njegovan je izvršio samoubistvo.
Devouring_Fears-L
Bez muške oholosti priznajem: trebaće mi dosta samosavlađivanja da ukrotim pero da se poremećeno tugom smesta ne upusti u hajku za nepojmljivim razlozima (smem li ovako iscrpno obavešten da upotrebim tu praznu reč?) koji su s našeg neimarstva otkinuli najbujniji cvet, a meni ugrabili prijatelja – uverenje da će tokom knjige imati za to dovoljno prilike jedva ga savlađuje – i da se ograničim na one okolnosti Isidorove smrti koje će me privoleti da Graditelje iznesem na videlo pre ustaljenog reda. Prva od tih okolnosti bila je anonsa u Politici objavljena 21. oktobra 1968. godine:


"Juče, oko osam časova izjutra, otkriveno je u porodičnoj kući (ulica Proleterskih brigada) telo arhitekte Isidora Njegovana . Posle prvog uviđaja predstavnik Sekretarijata za unutrašnje poslove, Milonja Božović, izjavio je da je po sredi samoubistvo vešanjem, ali da su uzroci još uvek nepoznati. Kako se saznaje telo je otkriveno pukim slučajem.

Nepodignute boce mleka ispred vrata kuće, izazvale su sumnju raznosača, ovaj je alarmirao susede, a oni obavestili stanicu Narodne milicije. Vrata su morala da budu provaljena. Leš trideset petogodišnjeg arhitekte pronađen je u praznim prostorijama prvog sprata iz kojih su se ovih dana iselili stanari. Istraga je u toku".

Sličnu noticu objavila je Borba, a potom Večernje novosti i Politika ekspres.

Neću ulaziti u osećanja izazvana ovom potresnom vešću, za mene naročito potresnom, jer sam se od njega rastao oko sedam sati uveče zlosrećnog dana, i tako po svoj prilici nezasluženo bio poslednji čovek koji ga je video živog i možda mogao da ga spase, neću se, već i u me sopstvenog dostojanstva, podati izlišnoj rekonstrukciji košmarnih dana što sam ih sve do sahrane proveo, najpre sa njegovom starom dadiljom Adom, a kasnije sa njegovom sestrom Hristinom.

Kukavički ću pohitati pod zaštitu činjenica i reći da sam takoreći istovremeno sa obaveštenjem o Sidovoj smrti preko pošte dobio iz Krunske oveći paket, o čijem sadržaju neka kasnije bude govora a za sada neka bude dovoljno ako vas izvestim da mu nije bila pridodata nijedna reč komentara, osim što je pored mog imena na adresi (stanovao sam u Ulici prote Mateje 20, dakle ni nekoliko stotina metara daleko od njegove kuće) bilo dopisano: Piladu.

No comments: