Monday, October 22, 2007

Misli „Zlatno runo III“- 1 deo

Borislav Pekić – misli iz knjige “Zlatno runo” III tom; izbor Ljiljane Pekić.
2 deo se nalazi ovde

Napomena: Za one koji nisu čitali „Zlatno runo“ želela bih da skrenem pažnju da Simeon Njegovan govori iskvarenim jezikom, a često ubacuje i neke starinske, grčke ili cincarske reči, a pravopis je kao u vreme u kome se radnja dešava.

U doba čarobne mitske prepotopije, na čije događaje istorija još nije namakla gvozdeni oglav datuma i logike, sve bilo moguće.
*****
U mitsko doba mrtvi su se mogli prepoznati po tome što nisu bacali senku i što su vazda bili žedni krvi. Danas kad smo krvožedni svi, ovako tanano razlikovanje postalo je beskorisno.
*****
E.Schiele_Un Homme et la Mort Ništa u tom Zlatnom svetu mita nije bilo konačno i nepopravivo, sve je bilo više delo pregovora, cenjkanja i pogodbe nego beskompromisne prirode kakvu mi poznajemo. Povoljnom vetru ladjar nije morao samo da se nada. Mogao ga je hlebom, vinom i amajlijama nositi u putnoj vreći i po volji puštati, čime se poslužio Odisej na povratku iz trojanske vojne, a o čemu, još uvek uzaman, sanjaju ratne flote.
*****
U vremenu čuda sve dotaknuto moglo se pretvoriti u zlato, što je, na svoju nevolju, iskusio pohlepni Midas, a o čemu izvesni Kir-Simeon treba da povede računa.
*****
I uopšte, pojave su u mitologiji mahom imale razumna i jednostavna objašnjenja. Herakle se na Herinim grudima zagrcnuo i iskašljao mleko. Tako je nastao Mlečni Put, a ne ni iz čega, kako idioti nas uče.
*****
Kalendar u mitsko vreme nisu propisivali crkveni sabori, niti je tumban kad god su pokondireni intelektualci bili kadri da objave obesvećenje neke nove vaseljenske tajne. Bio je večan, pouzdan, i odredjivale su ga kalendarske životinje na čelu s Himerom, zmijskog repa, kozjeg tela i lavlje njuške koja je rigala plamen.
*****
U to veselo vreme čuda, krilati Pegaz je udarcem kopita otvarao bunare, za šta nama treba i novaca i vremena, a dok mi zaćutimo čim nas zlotvori popreko pogledaju, zlatousta je glava tračkog Orfeja, pošto je odsekoše Menade, još dugo plivala oko Lezbosa, tužbalicama opčinjavajući drveće i stenje. Friks i Hela, kuma Helespontu, leteli su na ovnu, noseći Zlatno runo u Kolhidu, iznad vodenog puta kojim će broditi Argonauti, a zajašite vi na krilatog ovna ako možete!
*****
Da bi bolje razumeli utvare budućnosti, u mitsko vreme, narodnim mudracima su zmije žalcem prale uši. (Danas u istu svrhu služi eksploziv.)
*****
U vremenu čuda goroseča je morao paziti da ne povredi Drijadu koja je u drvetu živela i s njim umirala, napuštajući ga o ponoći da pod punim mesecom raskalašnim vrzikolom protegne telo nalik na mladu zelenu koru. (Kraj našeg maroderstva, ova obazrivost zvuči podsmevački.) Čoveku onog Balkana nije bilo dovoljno da se pravi humanistom pa da svoja nedela zaboravi.
*****
U mitsko vreme čovek je morao žvakati lotos. Od rasrdjenih duhova ljudi koje je pobio, nije se mogao, kao mi, štiti praznovernim ubedjenjem da zagrobnog života nema. Morao je da čini duge pokore, madjijske znake i lice šminka govnima. Jer ništa tada nije bilo izvesno, ništa nemoguće. Ni smrtnicima da ožive, ni besmrtnicima da umru, kao što se desilo Panu.
*****
U umetnosti nema pravde i nepravde. Samo umetnička istina.
*****
Sve ima svoje vreme. Ima vreme slobode i lepote. Ima vreme ropstva i volje. Ovo je vreme volje. Lepota je bolest volje, koju treba ubiti. Zbog toga što nas truje, što nam ne dopušta da mislimo.
*****
Veliki umetnik može i da se odrekne slave, pa da onda bude zaista veliki. Ako zna šta može nije potrebno da to i drugi znaju.
*****
Ako sutra i dođe do Smaka, / Zašto sa svetu ružan kažeš zbogom? / Zašto na nebu, zašto pred Bogom, / Zašto da izgledaš kao svraka?
*****
Ne čuvaj, ne stiči blaga sveta, / Uživaj, bacaj, troši i voli, / Kad sutra isteče strašna Leta, / Budimo pijani, mirisni i goli!
*****
Da je 1521. u okolinu Carigrada umesto Beograda preseljen Jerusalim, danas bi to bio jevrejski grad, a od Beograda nije ostalo ništa sem imena jedne šume.
*****
Ja mislim da je srpska noseća nacionalna osobina - duševna smušenost.
*****
Ono što je upražnjavao tako trezven narod kao što je bio grčki, što je u najsavršenijim trenucima predstavljalo potpun telesni, duševni, umni spoj dva prijatelja, ne može biti u bilo kom, najmanje civilizovanom smislu – prljavo.Homoseksualnost je najviši oblik čiste ljubavi. Ljudi su se voleli radi ljubavi, a ne radi proizvodnje dece.
*****
Što pre shvatimo da ne postoje i s t o r i j s k e , beć samo
a k t u e l n e vrednosti, pre ćemo ih imati. Ako ne zaboravimo gde smo i šta jednom bili, nigne ništa nećemo biti.
*****
Iseljenje srpskih g r a d j a n a iz Beograda 1521. postaje najkobnija narodna katastrofa posle Kosova, ono što našu buržoaziju drži sto godina iza evropske.
*****
Nema veće štete nego ako od nečega nema nikakve koristi.
*****
Gde je mnogo istorije, malo je sreće.
*****
Nema ništa lepše od dobre zarade, osim još bolje.
*****
Stvaraočev rad se u sebi iscrpljuje.
*****
Stvaranje i umetničko delo imaju krvni sistem koji ih povezuje isključivo sa srodnim delima što su ih stvarali drugi umetnici koji se najčešće nikada nisu upoznali, i ta se krv jedino u posvećene može pretočiti.
*****
Naučnik, logičar, aristotelovac je suv kao prašak za buve.
*****
Umetniku je ceo svet njegova kuća, njegova porodica – svi ljudi.
*****
Ništa bolje ne usavršava talenat od ludačkog poverenja u njega.
*****
Jedino delo dušu obavezuje.
*****
Pobeda, a ne ratnički duh je ono što vojnike čini jakim, kao što uspelo delo, a ne talenat, čini od čoveka umetnika.
*****
Na svetu nema ničeg savršenog, pa ni savršene umetnosti.
*****
Na svetu se sve samo u procentu zbiva.
*****
Znamenito svojstvo umetničkog temperamenta je da bezrazložno ili razložno u mahu menja raspoloženje.
*****
Uvek se više veruje rđavim nego dobrim stranama ljudske prirode.
*****
U umetnosti nema nikakvog podrazumevanja, nema nikakvih trikova.
*****
Ko žuri, brzo se zamara, a ponajčešće ni posao ne svrši.
*****
S građom najpre treba uspostaviti duševni odnos. Bez unutrašnjeg dodira, spoja, enozisa, ujedinjenja, dodirom duša, bez tog potpunog, ljubavnički nesebičnog međusobnog prožimanja s umetničkom materijom – nema dela.

2 deo se nalazi ovde

2 comments:

Petar n. said...

Poštovana gospođo Pekić,
veoma sam obradovan Vašim nedavnim nagoveštajem objavljivanja knjige izabranih misli Borislava Pekića. Da egzistiramo u vreme devetnaestovekovnih Njegovana, nastojao bih da budem jedan od prvih prenumeranata najavljenog dela. Ovako ću biti samo jedan od prvih kupaca. Inače, Vaš poziv posetiocima ovog bloga na izvesnu saradnju povodom pripreme knjige je vrlo lep gest. Razmišljajući o tome, setio sam se jednog zapisa (izuzetan je)- o smrtnoj kazni! Mislim da se nalazi u prvom tomu "Skakavaca" i čini mi se da ga do sad niste objavljivali. Sigurno znate o čemu govorim: Smrtna kazna - "moralno protivurečna, pravno protivurečna, duhovno nedelatna, vaspitno neproizvodna"; sve u svemu, verovatno jedan od najboljih i najlucidnijih tekstova na temu apsurdnosti kažnjavanja smrću. Ukoliko ga niste predvideli, moj dobronameran savet Vam je da razmislite o tome, tim pre što taj pasaž može sasvim lepo, kao kratak esej, i samostalno da egzistira.

Do sledećeg javljanja i novih misli velikog pisca, srdačno Vas pozdravljam, a svim posetiocima bloga u ove praznične dane knjige želim duge šetnje sajamskim Bulevarom Borislava Pekića.

Ljiljana said...

Postovani g. Petre,
vec sam pomislila da sam sve posetioce bloga uplasila svojim pozivom na saradnju za novu knjigu koju spremam. Lepo je sto ste se opet javili, da se ne osecam usamljena i napustena od vernih citalaca.
Hvala Vam na predlogu koji se tice smrtne kazne. Zaboravila sam da se to nalazi i u "Skakavcima", ali se dobro secam njegovog razmisljanja o toj temi u neobjavljenim dnevnicima. To je jedna od znacajnih tema kojima se cesto bavio. Svakako cu taj deo potraziti i staviti na blog jer ce to sigurno biti interesantno za sve posetioce Pekicevog bloga.
Srdacno Vas pozdravljam.